• > Početna
• > Doktorske akademske

STUDIJSKI PROGRAM IZ HEMIJE
DOKTORSKE STUDIJE
Realizator:  Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu
Broj ESPB bodova: 180
Dužina trajanja: 3 godine

Naziv studijskog programa:
Hemija

           
Raspored predmeta po semestrima,  nedeljni fond časova predavanja i vežbi, broj ESPB bodova svakog predmeta

IZBORNI PREDMETI

Ciljevi studijskog programa:
Osposobiti studente za samostalan naučni rad.
           
Vrsta studija:
           
Doktorske studije.
Ishod procesa učenja:
           
Studenti koji završe doktorske studije iz hemije sposobni su za samostalni naučni rad, planiranje i sprovođenje eksperimenata, rukovođenje i rešavanje projektnih zadataka i ostale poslove u oblasti istraživanja koji zahtevaju visok stepen znanja i obučenosti. Kvalifikovani su za izvođenje nastave na visokoškolskim ustanovama. Prema izboru predmeta i izboru teme doktorske disertacije, oni postaju visoko stručni u odgovarajućoj naučnoj oblasti, u kojoj daju svoj originalni naučni doprinos. Takođe su sposobni da primene stečena znanja iz hemije u drugim naukama kao i u privredi.
Stručni, akademski, odnosno naučni naziv:
           
Doktor hemijskih nauka.
Uslovi za upis studijskog programa:
           
U prvu godinu doktorskih studija mogu se upisati sva lica sa završenim diplomskim akademskim studijama iz oblasti hemije, kao i lica koja su završila četvorogodišnje studije iz oblasti hemije prema propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju (9.9.2005. godine).
Rang lista za upis studenata  do odobrenog broja pravi se na osnovu ukupne ostvarene prosečne ocene studenta na osnovnim i diplomskim akademskim studijama.
Studenti sa završenim specijalističkim akademskim studijama iz oblasti hemije, kao i studenti koji su specijalizirali iz oblasti hemije po propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, mogu upisati drugu godinu doktorskih studija, pri čemu se njima priznaje 60 ostvarenih ESPB bodova na doktorskim studijama.
Studenti sa završenim magistarskim studijama iz hemije mogu upisati treću godinu doktorskih studija, pri čemu se njima priznaje 120 ostvarenih ESPB bodova na doktorskim studijma.
Lista obaveznih i izbornih predmeta sa okvirnim sadržajem:
Pregled obaveznih i izbornih predmeta, kao njihovih okvirnih sadržaja dat je u prilogu.
Način izvođenja studija:
           
Studenti pohađaju predavanja, vežbe i seminare. Predavanja, vežbe i seminare izvode nastavnici. Nastava je organizovana u semestrima. Svi predmeti traju jedan semestar, sa nedeljnim fondom časova predavanja i vežbi prikazanih u prilogu. 
Bodovna vrednost svakog predmeta iskazana u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova:
           
Svaki predmet je iskazan ESPB bodovima u prilogu.
Bodovna vrednost završnog rada na doktorskim  studijama:
           
Doktorska disertacija je završni rad na doktorskim studijama iz hemije i donosi studentu 30 ESPB bodova. Doktorska disertacija je originalni naučni rad studenta. Dozvoljeno je da rezultati iz doktorske disertacije budu publikovani u naučnim radovima studenta pre same odbrane doktorske disertacije.
Preduslovi za upis svakog predmeta ili grupe predmeta:   
           
Ovi uslovi su predviđeni okvirinim sadržajem svakog predmeta posebno i dati su u prilogu.
Način izbora predmeta iz drugih studijskih programa:
           
Studenti doktorskih studija iz hemije mogu polagati ispite sa drugih studijskih programa. Pri tome, polaganjem ispita sa drugih studijskih programa studenti mogu ostvariti najviše 30 ESPB bodova.

Uslovi za prelazak sa drugih studijskih programa u okviru istih ili srodnih oblasti studija:
           
Student može preći na doktorske studije hemije sa bilo kog drugog srodnog studijskog programa. Odluku o srodnosti studijskog programa donosi Veće Odseka za hemiju. Pri tome se priznaju ostvareni ESPB bodovi na ranijem studijskom programu. 
Studenti magistarskih studija mogu upisati doktorske studije. Ukoliko je student na  magistarskim studijama položio sve predviđene ispite, onda se njemu na doktorskim studijama priznaje 105 ESPB bodova. Veće Odseka za hemiju određuje broj ostvarenih  ESPB bodova za svaki  položeni ispit pojedinačno.
Druga pitanja od značaja za izvođenje studijskog programa:
Ispiti se polažu pismeno ili usmeno. Način polaganja svakog ispita dat je u prilogu.
Ispunjenjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena. Programom svakog predmeta određena je srazmera poena stečenih predispitnim obavezama i na ispitu. Pri tome, predispitne obaveze učestvuju sa najamnje 30, a najviše 70 poena.
Studentu se  posle prve godine studija, na lični zahtev, može odrediti mentor.  Za mentora može biti određen nastavnik  ili istraživač u odgovarajućem naučnom zvanju sa bilo kog fakulteta ili naučnog instituta čiji je osnivač Vlada Republike Srbije. Mentor mora imati najmanje 4 objavljena naučna rada u časopisima kategorije R51 ili R52 u proteklih 5 godina. Spisak ovih časopisa je dostupan u bazi Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije.
U svim semestrima doktorskih studija predviđeno je prisustvo seminari-ma. Fakultet je u obavezi da svake godine organizuje najmanje 2 seminara iz oblasti hemije. Veće Odseka za hemiju imenuje rukovodioca seminara.
U prva četiri semestra studenti ostvaruju po 8 ESPB bodova odbranom seminarskih radova. Rukovodilac seminara svojim potpisom u indeksu i zapisniku potvrđuje da je student odbranio seminar.
U petom semestru je predviđeno da svaki student uradi najmanje dva naučna rada, koji moraju biti objavljeni, ili prihvaćeni za štampu u časopisima kategorije R51 ili R52. Po objavljivanju, odnosno prihvatanju za štampu naučnog rada, student je u obavezi da održi predavanje na jednom od seminara koji pohađa. U svom predavanju student obrazlaže rezultate koje je dobio u tom naučnom radu. Po održanom predavanju, mentor svojim potpisom u indeksu potvrđuje da je naučni rad objavljen ili prihvaćen za štampu. Ukoliko mentor nije određen, onda potvrdu o objavljenom naučnom radu u indeks upisuje rukovodilac seminara.
Objavljivanjem, odnosno prihvatanjem za štampu svakog naučnog rada, student ostvaruje 15 ESPB bodova. 
Na osnovu objaljenih naučnih radova student ostvaruje 30 ESPB bodova.
Po ostvarivanju 150 ESPB bodova, student stiče pravo da prijavi temu za izradu doktorske disertacije. U prijavi teme student navodi: biografske i bibliografske podatke,  naziv  doktorske disertacije i obrazloženje.
Veće Fakulteta, na predlog Veća Odseka za hemiju, obrazuje komisiju za ocenu naučne zasnovanosti predložene teme doktorske disertacije.
Komisija se sastoji od najmanje tri nastavnika ili istraživača u odgovarajućem naučnom zvanju, od kojih bar jedan nije u radnom odnosu na Fakultetu na kome se brani doktorska disertacija.
Komisija za ocenu naučne zasnovanosti predložene teme doktorske disertacije podnosi izveštaj sa ocenom naučne zasnovanosti predložene teme doktorske disertacije u roku od trideset dana od dana prijema odluke.
Veće Fakulteta, nakon razmatranja izveštaja komisije iz prethodnog stava, ocenjuje naučnu zasnovanost predložene teme doktorske disertacije. Ukoliko Veće Fakulteta prihvati pozitivan izveštaj komisije o predloženoj temi doktorske disertacije, onda se odluka Veća Fakulteta i izveštaj komisije dostavljaju Univerzitetu u Nišu radi davanja saglasnosti.
Nakon dobijanja saglasnosti od nadležnog organa Univerziteta u Nišu, kandidat se obaveštava da može da pristupi izradi doktorske disertacije.
Urađenu doktorsku disertaciju kandidat dostavlja Fakultetu u osam primeraka.
Doktorska disertacija jeste rezultat originalnog naučnog rada kandidata u oblasti hemije.
Veće Fakulteta, nakon razmatranja predloga Veća Odseka, obrazuje komisiju za ocenu i odbranu urađene doktorske disertacije.
Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije sastoji se od najmanje tri nastavnika i istraživača u odgovarajućim istraživačkim zvanjima, od kojih bar jedan nije u radnom odnosu na Fakultetu.
Veće Fakulteta odlučuje o zahtevu za odbranu doktorske disertacije na predlog komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije.
Veće Fakulteta imenuje komisiju za ocenu i odbranu doktorske disertacije najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za odbranu.
Pre dostavljanja izveštaja, članovi komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije mogu zatražiti od doktoranta da izmeni prvobitni tekst priložene doktorske disertacije. U tom slučaju doktorant je u obavezi da dostavi izmenjen tekst doktorske disertacije.
Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije je dužna da dostavi referat Veću Fakulteta sa predlogom, najkasnije u roku od 60 dana od dana imenovanja.
Izveštaj Komisije i urađena doktorska disertacija stavljaju se na uvid javnosti petnaest dana u biblioteci Fakulteta.
Veće Fakulteta, na predlog Veća Odseka za hemiju, razmatra i usvaja izveštaj komisije o urađenoj doktorskoj disertaciji uzimajući u obzir eventualne prigovore.
Ukoliko Veće fakulteta prihvati pozitivan izveštaj komisije o urađenoj doktorskoj disertaciji, tada se odluka Veća Fakulteta i izveštaj komisije dostavljaju Univerzitetu u Nišu radi davanja saglasnosti na izveštaj o urađenoj doktorskoj disertaciji.
Po prijemu saglasnosti od Univerziteta u Nišu na izveštaj o urađenoj doktorskoj disertaciji, pristupa se odbrani doktorske disertacije.
Odbrana disertacije je javna.
Fakultet preko dnevne štampe, najmanje pet dana pre odbrane, obaveštava javnost o imenu kandidata koji brani disertaciju, nazivu teme, mestu i vremenu odbrane disertacije.
Na odbrani disertacije proverava se osnovanost izlaganja i zaključaka  do kojih je kandidat došao u svom radu.
Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije konstituiše se birajući iz svoje sredine predsednika koji rukovodi radom Komisije.
Predsednik Komisije otvara javnu odbranu i saopštava kratke biografske podatke o kandidatu i spisak njegovih radova.
Pošto se pročita zaključak iz izveštaja komisije, predsednik poziva kandidata da iznese rezultate do kojih je došao u toku rada na disertaciji.
Usmeno izlaganje kandidata može trajati najviše 90 minuta. Usmeno izlaganje kandidata se ne prekida.
Pošto kandidat završi usmeno izlaganje, članovi Komisije daju kritički osvrt na disertaciju i postavljaju pitanja. Po odobrenju komisije, pitanja mogu postavljati i druga lica koja prisustvuju odbrani.
Po završenoj odbrani, komisija se povlači radi većanja i utvrđivanja ocene, koju zatim javno saopštava prisutnima.
Za donošenje ocene uzimaju se u obzir: izveštaj komisije o oceni urađene doktorske disertacije, izlaganje kandidata i odgovori na postavljena pitanja u toku odbrane.
Komisija posle odbrane utvrđuje ocenu „odbranio disertaciju” ili „nije odbranio disertaciju”.
Komisija ocenu utvrđuje većinom glasova.
Ocena se upisuje u zapisnik i u indeks studenta.
Disertacija koja nije odbranjena ne može se ponovo podneti i braniti na Fakultetu.
Osnovne podatke o toku odbrane disertacije i svoju ocenu komisija unosi u ѕapisnik, koji potpisuju svi članovi.